Како написати успешан састав

поставио/ла Славица Јурић 01.07.2015. 18:11   [ ажурирано 02.07.2015. 20:06 ]

Осим граматичких и правописних грешака за које временом углавном научимо како да их избегнемо, врло је битно да избегнемо СТИЛСКЕ грешке. Оне су и најнеопипљивије грешке јер, сама реч каже, зависе од вашег стила, али и од  стила оног који чита или исправља ваш састав. Неко воли да пише досадне описе, неко живе дијалоге, него да уопштава и размишља… Ипак, постоји неколико услова доброг стила и успелог састава без обзира на то каква је тема.
  • Први услов је искреност, ненамештеност, чак и када измишљамо. У противном састав ће деловати бледо и неуверљиво, позерски.
  • Врло је битно писати конкретно, у јасним сликама и кад су теме „филозофске“. Ни највећи писци немају шта ново рећи о свету и животу, али имају небројено много начина, прича преко којих ће то поручити. Испричајте једноставну, конкретну причу, дајте слику тако да вам укус поруке остане на уснама након читања, а не да цео састав обрћете једно те исто. Не поштује ли се ово правило, понављаћете се, фразирати, изгубити у речима, уопштавањима, нејасноћама, недореченостима.
  • Једноставност је одлика и највећих писаца, а камоли основаца. Оно подразумева кратке реченице, без одуговлачења и претераног улепшавања. Нећете промашити ако пишете природно, као што говорите. При томе мислимо на ред речи, дужину реченице, не и на избор речи.
  • У свакодневном опхођењу, речник је оптерећен жаргон-изразима и туђицама. У саставу их треба избегавати, осим ако не служе за осликавање лика. Речи треба бирати, не китити. Дакле, нећете погрешити ако бирате књижевне изразе, домаће речи, неуобичајене, архаичне…
  • Пре писања морате имати визију шта тачно хоћете да кажете и план, у глави или написан, излагања, да не бисте свој састав разводнили, удаљили се од теме.
  • Никад не почињите реченицу са „ја“ и, уопште, избегавајте личне заменице. Оне се подразумевају из глагола.
  • Трудите се да вам ниједна реченица не почиње истом речју, на пример речима „када …“,“онда…“
  • Увод и закључак не би требало да буди формални, на пр. Сада ћу вам испричати … у уводу. Одмах крените са причом у уводу, а у закључку није нужно закључивати по моделу: Ја мислим
  • Закључак може да будеизненађујући, нагао, духовит; једна кратка реченица, чак једна реч, питање … Немојте увек шаблонски, на силу, писати закључке. Једноставно,  завршите причу, прекините је.
  • Не служите се поштапалицама и речима за истицање: заиста, међутим, наравно, такође…
  • Ако је нарација (причање) у питању, не одуговлачите радњу наводећи сваки поступак, нпр: Устао сам … Пришао сам вратима. Отворио сам врата. Брзо пређите преко небитних ствари и поступака да би што пре дошли до суштине.
  • Уместо неуправног говора користите дијалог, то оживљава радњу. Ипак, никад не користите дијалог за обичне разговоре: Добар дан, како си? Хвала, добро, а ти? Користите дијалог само кад је разговор занимљив и узбудљив.

Један савет је, ипак, најважнији и делотворнији: ЧИТАЈТЕ! Читајте обавезну лектиру, необавезну, све што вам саветују, и ваша ће се култура и писаног и усменог изражавања побољшати, речник обогатити идеје надоћи, машта повећати, хтели ви то или не.



Comments