Каталози

Каталози су друго велико полазиште у истраживању. Данас већ готово да нема библиотеке која користи лиснате каталоге, сви прелазе на електронске у којима је много лакше пронаћи информације по предмету. Библиотеке, па и неке школске углавном имају софтвер за библиотечко пословање који им омогућавају да пронађу књигу по предмету који вас занима, али је корисно и за нас, а поготово за ученике, да бар погледају шта нуди врховна институција за очување националне баштине – Народна библиотека Србије.

На почетној страници сајта ове библиотеке (http://www.nb.rs/ ) и изборнику с леве стране су све понуде библиотеке, односно заједнички пројекти различитих институција.

Међу понудама почетне странице веб-сајта НБС и за нас и ученике корисно је да погледамо, бар на информативном нивоу, неколико понуда.

Кобсон није лоше погледати због обавештавања о томе како су вредни и квалитетни извори заштићени и нису у слободном приступу, него строго контролисани; чланство таквим базама код нас плаћа Министарство науке, а приступ имају само факултети; на овом месту могу се наћи информације и упутства за претрагу и слична која су доступна свима.

Дигитална библиотека

Дигитална библиотека води нас до збирки дигитализоване грађе у НБС која је доступна свима. Међу њима можемо пронаћи и користити мапе и атласе, часописе и новине, књиге и легате ... У овим дигиталним збиркама можемо наћи грађу за библиотеке Србије, историју Народне библиотеке, историју српске штампе, књиге (Момчила Настасијевића, Слободана Јовановића, све књиге из едиције Српска књижевност у 100 књига, Миланковићева дела), Дечија дигитална библиотека са делима писаца којима ћемо се и сами бавити, старе и ретке књиге (Његош, Стерија, Вук, Атанасије Стојковић, Стојан Новаковић, Орфелин, Доситеј, Рајић), ћирлски рукописи (Октоих, на пр), часописи и новине старијег датума (Политика, Новине сербске, Даница, Бранково коло, Зора, Гласник друштва српске словесности итд), гравире и ликовне материјале (стари Београд, Анастас Јовановић, светогорска графика),старе фотографије (Александар Карађорђевић, Балкански ратови, знаменити Срби . У многим од књига и друге постоје вредни предговори и поговори чувених и проверених аутора  Тако је, рецимо, у фото-албуме сврстана књига Знаменити Срби 19. века, али текстуални део може да буде примарни извор за многе личности.

Велик рат, тј. Први светски рат је јубилеј који ће обележити цела Европа па је и Србија, односно НБС укључена у један пројекат дигитализовања грађе из рата како би она била широко доступна свима диљем Европе. Пројектом кородинира Еуропеана, а линк до наше грађе и банер постоје на почетној страници НБС. Штавише, и тај пројекат подржан је и дониран од истог Министарства и на истом конкурсу, чак и у истој теми као и наш пројекат. Пошто ћемо се и сами бавити темама из Првог светског рата, обавезно прегледајте и покажите ученицима досада дигитализовану грађу. Такве културолошке ситнице указују да смо део Европе и без Европске уније и да својом културом само доприносимо општеевропској култури. Такође могу допринети томе да се не осећамо кривима, ни појединачно, ни колективно (како се то може чути у дневној политици) за почетак тог рата, али се осећамо одговорнима да се о њему што више зна са различитих аспеката.  

Узајамни каталог

Свима ће нам, без обзира на то којом се темом бавимо сами или са ученицима, бити потребан најпоузданји каталог у Србији -  узајамни е-каталог до кога је линк и банер такође на почетној страници сајта НБС.

Узајамни каталог има интенцију да садржи квалитетан опис и претрагу свега што је икада објављено у нашој култури тако што повезује у јединствен систем све библиотеке Србије које имају приступ одређеном софтверу за каталогизацију, претрагу и кооперацију COBISS. За то ћемо на њему сигурно пронаћи извор за сваку тему којом се бавимо. Добијени подаци могу нам служити:

-          као руководство да извор потражимо у некој од библиотека, било да су у систему узајамно повезаних каталога или да нису (можда је имају без обзира што нису у систему)

-          као извор тачних и прецизних библиографских података, вођених по светским стандардима, о изворима које смо користили, али нисмо записали податке, а који су нам потребни да бисмо направили своје библиографије коришћених извора за теме којима се сами и са ученицима бавимо

Технике претраживања пожељно је показати ученицима без обзира да ли ће они ту литературу баш и користити. На почетној страници узајамног каталога можете се чак определити за библиотеку која вам је најближа, а налази се у систему узајамних каталога, а можете одмах користити опцију за претрагу – картица на врху:

Отвориће нам се прозор са понудама за унос или избор из падајућег менија за различите параметре претраге путем којих дефинишете опсег претраге. Уколико тачно знамо аутора или наслов, па и годину издања добићемо најмањи и најтачнији списак погодака. Уколико знамо само предмет претраге, онда је потребно нешто вештине, па и много покушаја да у поље кључних речи унесемо правилне одреднице како бисмо добили најбоље поготке. При томе нам могу послужити и ограничити нас избори из падајућих менија за врсту грађе, језик, писмо и приступачност путем интернета. Кликом на дугме Претражи добићемо врло брзо списак свих погодака. Ако не добијемо, најбоље да поновимо претрагу контролишући да ли смо добро унели параметре, односно уносећи другачије кључне речи, ако трагамо по теми која нас занима, а не знамо ништа друго од параметара:

Списак погодака ће се појавити као низ линкова наслова једни испод других, а понекад зна да буде и на више страница. Уколико је списак погодака превелик, то нам је знак да нисмо добро прецизирали податке по којима претражујемо. У доњем примеру дефинисано је да се о одређеној теми појаве само грађа на српском језику и онлајн доступна па је списак од свега 2 поготка. До више података о поготку долазимо кликом на наслов:

Када кликнемо на наслов отвара се приказ детаља о траженом извору и можемо га добити у скраћеној или пуној верзији, са подацима у којим библотекама постоји и са могућношћу да испис додамо у кошарицу како не бисмо преписивали, него послали себи на имејл:

Претрага узајамног каталога је значајна вештина коју свакако треба да покажемо ученицима јер по сличном систему функционишу претраге свих библиотека света, али и добро организованих база, па и напредна претрага на интернету уз помоћ претраживача.