Стандарди за цитирање


Литература и библиографија
При писању семинарских радова или било којег стручног рада, неизоставан део је исправно референцирање и цитирање. Тачно навођење сведочи о квалитету рада и избегавању могућности да се рад окарактерише као плагијат. С друге стране, навођење чињеница које су други аутори користили, продубљује поље истраживња, али разлучује властити допринос и допринос других аутора. У раду се цитирају или референцирају сви извори који су коришћени при изради или при састављању рада, у циљу веродостојности рада и лакшег проналажења самог извора. Без обзира на то за који се, од неколико начина цитирања која постоје, одлучимо, важно је да се он спроведе доследно током целог рада и да се може закључити који извори су доступни. 
Литература садржи листу извора којим се аутор служио при писању рада. 
За разлику од ње, библиографија, садржи листу референци које су цитиране у тексту, али и све оне изворе који су коришћени за израду и писање рада, а нису директно цитирани у тексту. Она сведочи да је за истраживање и писање рада аутор проучио и прегледао знатно више извора него што их је цитирао. Без обзира на то за који распоред набрајања се одлучимо, све јединице се обележавају редним бројем. Библиографске јединице могу бити распоређене абецедним или азбучним редом према почетном слову презимена аутора, хронолошком распореду према времену објављивања публикација, или комбинацијом.

Стилови цитирања
 Постоји више стилова цитирања, а три најчешћа су:
  • Чикаго-стил библиографског цитирања наводи два основна начина систематизације извора. 
  • АПА стандард (American Psychological Association ) сматра се најчешћим начином навођења извора
  • Харвардско цитирање и референцирање је најзаступљенији начин цитирања у природним и друштвеним наукама. 
Морамо констатовати да су разлике међу њима минималне, а за који ће те се одлучити, зависи од природе извора и ваших склоности.
На сајту Универзитетске библиотеке налази се корисна страница Стилови цитирања са кратким упутствима и прилозима са примерима и детаљним правилима. 
Већ у вишим разредима основне школе важно је да  ученици буду поступно увођени у тајне референсирања и цитирања. Најпре треба да знају и разумеју појмове: литература, библиографија, референца, цитати, фуснота, плагијат и сл, а потом и да савладају навођење извора. 
Comments