Шта чини референсну збирку Референсна збирка је скуп секундарних и терцијалних публикација које кориснике усмеравају на примарне изворе информација. Често је тешко направити разлику између примарних и секундарних публикација. Под примарним изворима (први по значају, следу) подразумевају се објављени или необјављени извори ауторских радова, усмена излагања итд, Под секундарним изворима (други по значају за информацију) подразумевају се информације о садржају примарних извора, односно корисника упућују на саме примарне изворе. У ову групу спадају: библиографије, каталози, часописи итд. Терцијални извори (трећи у следу информација о теми) садрже информације које су настале пописом коришћених извора или обрадом примарних и секундарних извора. Ту спадају библиографије библиографија, енциклопедије, приручници итд. Веома је важан начин организовња референсне збирке у библиотекама и њихова доступност јер се те књиге обично не износе. Уобичајено је абецедно ређање енциклопедија, хронолошки ред за историјску грађу и сл. У референсној литератури можемо да нађемо само основне податке о некој одредници и попис даље литературе о тој теми која је коришћена за сам текст или која није кришћена, али се на њу упућује. Електронски извори Развој технологије је утицао да део рефералне збирке постану и електронски извори као што су онлајн каталози, електронске базе података. Ученик је збуњен када добије истраживачки задатак. Мисли да је најједноставније да на интернету потражи оно што му је потребно. Међутим, тек тада настају проблеми. Одједном добија превише информација. Збуњен је, и не зна одакле да крене. Непотребно је опет истицати да у огромној понуди има много извора чија је вредност у најмању руку сумњива. Оно што је у почетку изгледало врло једноставно, одједном је добило сасвим друге димензије. Није све тако црно. Интернет је богат извор информација, али, као при свему, и овде је потребно одређено искуство и обука да би се то богатство најбоље искористило. Библиотекар преузима улогу посредника, који обучава ученике да сведу своје истраживање (ако претражују Други светски рат, нека се концентришу на неку битку или слично), да их упути на сигурне, проверене изворе и прати њихов напредак. Ново време намеће нове трендове којима се морамо прилагођавати. Традиционална референсна збирка се мора организовати, прилагодити потребама корисника, али тај процес не би требало да представља претњу, него изазов који доноси будућност и треба му се прилагодити. Појава Интернета намеће питање шта ће бити са традиционалном референсном збирком? Консултовање публикација референсне збирке има и образовни и васпитни карактер. Образовни карактер исказује се у учвршћивању логичког читања и разумевању егзактног текста. Васпитни карактер остварује се у томе што се, служећи се референсном збирком, навикавамо да проширујемо знање систематизованим чињеницама, да стичемо трајну навику коришћења књиге као провереног извора информација, да смо свесни вредности књиге и да је пажљиво користимо и чувамо је као културну вредност. Како користити Википедију као референсни извор Због свега тога Википедију ћемо користити као секундарни или терцијарни извор, и то списак извора на дну странице. И он може да говори колико је неки или неколико анонимних аутора било озбиљно у приступу. Уосталом, када се као извор наведе само Википедија нико озбиљан не сматра такав рад истраживачким. Када кажемо да Википедију можемо евентуално користити као секундарни или терцијарни извор то подразумева да се њом послужимо да нас одведе до других примарних извора које су википедијанци користили. То практично значи да нам Википедија може послужити само као референсна збирка. |
Програми > Информациона писменост >