Референсна збирка је скуп секундарних и терцијалних публикација које кориснике усмеравају на примарне изворе информација. Често је тешко направити разлику између примарних и секундарних публикација. Ученик је збуњен када добије истраживачки задатак. Мисли да је најједноставније да на интернету потражи оно што му је потребно. Међутим, тек тада настају проблеми. Одједном добија превише информација. Збуњен је, и не зна одакле да крене. Непотребно је опет истицати да у огромној понуди има много извора чија је вредност у најмању руку сумњива. Оно што је у почетку изгледало врло једноставно, одједном је добило сасвим друге димензије. Није све тако црно. Интернет је богат извор информација, али, као при свему, и овде је потребно одређено искуство и обука да би се то богатство најбоље искористило. Библиотекар преузима улогу посредника, који обучава ученике да сведу своје истраживање (ако претражују Други светски рат, нека се концентришу на неку битку или слично), да их упути на сигурне, проверене изворе и прати њихов напредак. Ново време намеће нове трендове којима се морамо прилагођавати. Традиционална референсна збирка се мора организовати, прилагодити потребама корисника, али тај процес не би требало да представља претњу, него изазов који доноси будућност и треба му се прилагодити.

Један од првих критеријума за поузданост веб-извора је ауторство и реноме аутора. Сви знамо да тога у Википедији нема и ми не можемо бити сигурни да ли је неки чланак писао историчар, човек неодговарајуће струке који воли историју, више њих различитих научних провинијенција и слично; нити се можемо позвати на ауторитет аутора. То је већ довољан разлог да нам Википедија никада не буде примарни извор. Критеријум објективности је, додуше, једно од правила свим сарадницима Википедије и он се поштује, али знамо и то да и сам избор извора википедијанаца може да буде субјективан, било због пристрасности, било због недовољне учености за тему којом се баве. Критеријуми за сараднике на Википедији су уопштени, а свака струка или област има своје специфичности за које би били потребни читави тимови за сваку област уколико би википедијанци желели да испоштују и специфична знања и критеријуме за сваку област људског знања. То је, рецимо, нормално у добрим штампаним енциклопедијама где су уредници за поједине области врхунски ауторитети из тих струка. Иза тих уредника за одређене области обично стоје читави тимови стручњака из исте или сродних области. О таквим финесама википедијанци не могу размишљати будући да је у питању волонтерски рад на недређено време, све је отворено и бесплатно. У то смо се већ уверили код навођења датума рођења. Википедијанци не улазе у финесе старог и новог календара, не помињу да постоје различити подаци о неким личностима, а они који и сами нису свесни тог проблема и иду за брзим решењима првих погодака на Гуглу (обично Википедија), нису ни приметили овај проблем, па су нам збирке највероватније због Википедије шаролике и недоследне. Систем хипер-веза у Википедији је такав да води на странице саме Википедије, а како су и те странице уређиване и писане по истим начелима, ми се, заправо, вртимо у кругу једнако непоузданих информација.
Због свега тога Википедију ћемо користити као секундарни или терцијарни извор, и то списак извора на дну странице. И он може да говори колико је неки или неколико анонимних аутора било озбиљно у приступу. Уосталом, када се као извор наведе само Википедија нико озбиљан не сматра такав рад истраживачким. Када кажемо да Википедију можемо евентуално користити као секундарни или терцијарни извор то подразумева да се њом послужимо да нас одведе до других примарних извора које су википедијанци користили. То практично значи да нам Википедија може послужити само као референсна збирка.