Главна карактеристика времена у коме живимо јесу нагли и брзи развој науке и технологије који су захватили све сфере друштва. Једна од последица тог развоја јесте пораст броја информација које нас окружују. У први мах се може десити да се уплашимо и запитамо да ли ћемо бити ускраћени за све те нове информације које су се појавиле, али брзо ћемо увидети да је наш страх сасвим безразложан. Наиме, управо муњевити развој науке и технологије који је и довео до овог проблема-тај проблем и решава. Појава интернета омогућава да сви имамо приступ великој и богатој ризници информација и знања. За разлику од времена када смо проводили сате листајући књиге у потрази за одређеном информацијом или се плашили да ће наша библиотека остати ускраћена за неко вредно дело због материјалних разлога, сада је довољно да у интернет прегледач укуцамо жељени појам или назив жељене књиге и, за само неколико тренутака, оно што смо тражили налазиће се пред нама. Све ово ће код многих изазвати одушевљење, јер изгледа као остварење давног сна-све знање овог света сада је доступно свима и свако може пронаћи потребне информације у овој богатој ризници знања. Међутим, да ли то значи да ће интернет заменити књигу? Да ли развој интернета уједно представља сумрак библиотеке и живе речи наставника? Иако се у почетку сматрало да ће појава интернета заменити наставника, да ће школе и библиотеке бити замењене виртуелним школама и библиотекама, последњих година се искристалисало мишљење да настанак интернета и развој ИКТ не може заменити наставника, нити довести до нестајања библиотеке, али зато захтева нове компетенције наставника и библиотекара. Они не могу остати по страни и не обазирати се на промене које ново, информационо друштво са собом носи, већ се морају ухватити у коштац са њима и бити спремни да одговоре на све захтеве које савремено друштво пред њих поставља. Процена онлајн извораКада истражујемо сајт на коме смо пронашли одређени едукативни садржај, треба обратити пажњу на следеће:
Није никаква новина да је увек било ученика који су покушавали на лакши начин да дођу до оцене. Обично су домаће задатке везане за дела која је требало прочитати преписивали од другова или им је домаће задатке радио неко старији. Интернет није заборавио ни те ученике и покушао је и њима да изађе у сусрет. Један од таквих покушаја представља хрватски сајт Лектире (Lektire.org) са кога ученици могу бесплатно преузети укратко препричане лектире за основну и средњу школу. Питање које можемо сада поставити је следеће-Да ли нам интернет омогућава да код ученика развијемо љубав према књизи или љубав према преписивању? Остаје нам једино да се замислимо и покушамо да пронађемо начин да ученике упутимо на права места на интернету, места која ће им омогућити да стекну љубав према књизи, читалачке навике и културу читања. |
Програми > Информациона писменост >