Уколико користимо интернет изворе и претраживач као тенику да дођемо до њих, онда је пожељно знати бар напредне технике претраживања како се не бисмо свели на прво што нам се укаже на екрану. Општи Гуглов претраживач уз само један клик омогућава напредну претрагу. О напредној претрази путем општег Гугловог претраживача и специјализованих Гугл-претраживача све до Гугл-академика можете погледати путем видео-упутства: http://youtu.be/fZM8yN4G91Q

Будући да је Гугл-академик са крилатицом „Станите на рамена великана“  доступан и на српском језику, а конзорцијум библиотека Србије има уговор са Гуглом, није на одмет упознати и ученике са једноставним опцијама претраге путем њега, тако што ћемо га прво сами испитати: http://scholar.google.com/schhp?hl=sr 

Поља за напредну претрагу, уверићете се, имају веома сличне параметре као и у узајамном каталогу:

Процена, селекција, дефинисање опсега

Када прикупимо грађу, потребно је да проценимо квалитет, поузданост, тачност, углед аутора и релевантност за наш циљ.

При одређивању поузданости штампаних извора најчешћи критеријум ће нам бити аутори, било индивидуални, било колективни, издања која имамо. Код веб-извора нам је потребно далеко више показатеља да бисмо проверили квалитет. Због тога је важно да се не сводимо само на веб-изворе јер су често без аутора, без датума,  без навођења, без институције која стоји иза њих, а да не говоримо о рецензији и слично.

Најбоља провера и селекција крије се у самој чињеници да користимо више извора о истој теми. Тада ћемо моћи упоређивати и вредновати једне изворе на основу других.

При селекцији извора као и при одређивању дубине и ширине нашег приступа теми једнако је важно да не будемо површни као и да знамо  када треба да станемо и завршимо, како да омеђимо, тј. колики је и какав опсег оног што желимо приказати.

Тумачење, бележење и анотације

Када одредимо опсег и прикупимо изворе, приступамо проучавању и тумачењу извора. У овој фази критички читамо, одређујемо носеће идеје, одвајамо битно од небитног и резимирамо, издвајамо најважније и најјаче аргументе, бирамо додатне медијске садржаје који илуструју резиме или га проширују. Најчешћа заблуда и грешка, поготово младих нараштаја, јесте да директним стварањем нових садржаја штедимо време, а не губимо квалитет. При томе се често служе копирањем и налепљивањем читавих делова туђег текста у нову целину, директно, без претходног увида у целину, тумачења, анализе уочавање односа, узрочно-последичних веза.

Важно: сви текстови у осама, концептима, текст-боксови морају бити наши резимеи, а не преписани или налепљени.

То од нас, као и од ученика, захтева ментално улагање у сам садржај, његово изучавање, а не само у технички начин презентовања.

Шта није добро?

-          Директно уносити садржаје у предложене алате без претходне анализе, тумачења, поређења, концепта рада

-          Садржаје које треба да унесемо прилагођавати алату, него обрнуто: на основу садржаја и своје замисли о приказу садржаја одабрати алат, тј. категорију алата.  

Због те личне ноте у текст-резимеима, у избору грађе и медијских проширења (слика, звучних и видео-записа), као и због свести да све што смо користили као извор на крају морамо навести, постојаће потреба за систематским вођењем евиденције и анотација током целог процеса.

Те белешке можемо водити у веб-обележивачима и маркерима, путем дељених докумената у облаку, а можемо и ручно.

Тако ћемо поред бележака о самим садржајима имати и оне које водимо као белешке о коришћеним изворима. Код коришћених извора једнако је важно да наведемо књиге као и слике, видео и звучне записе.. Уколико слику скенирамо из неке књиге, наводићемо податке о књизи и страници са које скенирана.