Код штампаних извора које користимо у остраживачком раду, учењу, писању реферета итд. увек је најбоље узети оне које имају научни апарат у себи: 

• развијен систем фус-нота (на крају странице) или енд-нота (на крају поглавља)
• израђене  регистре и појмовнике на крају књиге

Такав научни апарат имају приручници, специјализоване енциклопедије, прегледи, историјске књиге, па и неки уџбеници. Иако нам научни апарат делује компликовано и преозбиљно, он нам заправо олакшава проналажење информација, даље истраживање и учење. 

Фус-нота или енд-нота упућује на додатну литературу, или објашњава оно што је одређеним бројем или знаком обележено у основном тексту. На тај начин одмах имамо објашњење или смерницу где можемо о томе више да сазнамо.

Индекси, регистри, појмовници су три термина за исто. То су пописи појмова, географских и личних имена итд, поређани азбучним или абецедним редом, уз које стоје бројеви страница. Ти бројеви указују на којим страницама се тај појам помиње. 

Замислите  која је олакшица кад из једне велике и опсежне књиге добијете тему о једном владару. Не морате да читате целу књигу да бисте пронашли где се тај владар помиње, него у регистру пронађете његово име и отварају странице које су наведене, те једноставно трагају у каквом се контексту име помиње и да ли је уопште ту важна информација за њих. За оне радознале енциклопедијске умове регистар је непресушан извор знања и хтења, као мамац за нова сазнања. Они гледају у регистар и мена и појмови који им побуде пажњу и радозналост једноставно их маме да отворе странице и сазнају још и још.

Регситре и појмовике није лако израдити. То обично не ради  аутор књиге, него тим помоћника. Озбиљан је и тежак посао, али злата вредан.

Овако изгледа један регистар  на крају књиге о историји Србије