Прича о ружним речима

поставио/ла Сл. Јурић 08.10.2019. 08:19   [ ажурирано 08.10.2019. 09:00 ]
радионице за ученике разредне наставе у Дечијој недељи 2019.

Ко лаје, а ко говори

Српски језик има велики  корпус ружних речи, међу којима су псовке најружније.
Смишљајући псовке, међутим, наш народ је одмах и изнео свој став према њима. Дајући им заједничко име псовка - реч настала од именице пас - народ је одмах показао да псовка није достојна човека, него пса, животиње. Онај који псује обраћа се другом човеку као псу, не поштује друго људско биће. Зато се за оног који много и често псује не каже да говори, него да лаје. Везујући псовке за пса и лајање, народ није мислио буквално на пса и псећу природу, него на пса као симбол животиње која нема свест као човек.


У каквој су вези осећања и псовке

Зашто је неко у народу имао потребу да смишља ружне речи и псовке?
Одговор на ово питање давали су ученици износећи ситуације у којима су чули да неко говори ружне речи и псовке и анализирајући како су се осећали и шта псовком постижу и исказују. У анализи ситуација помогла је и бајковита комедија Душка Радовића Како су постале ружне речи која говори о краљевству где ружне речи уопште нису постојале, све до једном...
Ученици су препознавали да су при изговарању ружних речи присутна увек јака осећања. Но, мало теже су именовали та осећања, а најтеже правили разлику између различитих интензитета истог или сличног осећања.
У томе су нам помогли такозвани емотикони, кои су помогли да се осећања препознају по мимици и покрету, као и да се направи разлика између сличних осећања различите јачине (изненађен, зачуђен, запрепешћен, запањен, шокиран; задовољан, срећан, одушевљен итд).

Арсенал ружних и букет лепих речи

Последњи део радионице састојао се у навођењу и записивању ружне речи које су чули у различитим ситуацијама: да другари говоре другима вређајући физички изглед другога, да другари изговарају ружне речи поводом учења и успеха у школи, да одрасли говоре псовке, ружне речи које другари изговарају у игри, ружне речи и псовке које су чули у серијама и филмовима итд. Научили су да се псовка цензурише - у јавном говору се звук уништи, а у писању се не пишу целе речи него почетна слова, а остала цртицама.
Одмах након записивања ружних речи, исти парови ученика добили су задатак да нађу одговарајућу реч или скуп речи којима се исто осећање може исказати, али пристојним и лепим речима.
Ту смо одмах дошли до највећег проблема - како наћи замену за ружне речи које неко изговара с намером да другог увреди и понизи. Решење је у томе да у другом покушавамо да нађемо и препознајемо његове лепе и добре особине, а не мане.
Одељења у којима има ликовно талентованих ученика пропратили су своје записане речи својим нацртом за одговарајући емотикон за ружну реч.
Као резултат тих напора настале су две огласне табле: сиво-црна са ружним речима и цензурисаним псовкама, и роза са лепим и пристојним речима.
Материјали за радионицу:


Comments