Ако социјална дистанца подразумева минималне физичке контакте с људима , то нам оставља више простора да се дружимо с књигом.  Да ли су дружења с људима и с књигама у обрнутој сразмери, проверили смо са ученицима разредне наставе током Дечије недеље.

Библиотекарка је направила јединствене читалачке листиће по жанровима (сликовнице, стрип, бајке, легенде и митови, приповетке, поезија, романи, научно-популарне) које ученици попуњавају као странице дневника прочитаних књига. У акцију су се укључили сви ученици млађег узраста, а за почетак су жанрови одређени по  разредима:

Ученици су добровољно попуњавали своје листиће од којих је направљена изложба у школској библиотеци. На часу у библиотеци сазнали смо из разговора да су читали књиге док нису ишли у школу, и то махом из својих малих, кућних библиотека.

Затим смо разговарали о томе  које врсте књига воле. Које врсте књига постоје открили су тако што је на сваком столу било по пар збирки истоврсних књига, па су летимичним прегледом покушавали да утврде шта им је заједничко како би открили о којој књижевној врсти је реч. Најтеже је било одредити научно-популарне врсте иако готово сви воле да читају такве књиге. Осим што су увидели и изнели сличности истоврсних књига, ученици су увидели и разлике међу некима: сликовницама и стриповима, сликовницама и богато илустрованим дечијим енциклопедијама, приповеткама и бајкама, бајкама и митовима и легендама.  Затим им је обзнањено да свака од тих врста књига има свој листић и да убудуће, кад прочитају неку књигу, могу да добију одговарајући листић који ће попунити и сакупљати на паноу у својој учионици. На крају године бираћемо читаоце са највећим бројем прочитаних књига, најуреднијим читалачким дневником итд.

На крају су ученици који су попунили читалачке листиће, представили своје књиге, Док су представљали књиге, дата су им упутства о томе како треба да попуњавају листиће и где могу да их добију уколико желе да воде своје читалачке дневнике.

Осмишљавајући активности и за трећег великог научника српског научника - Милутина Миланковића, школска педагошкиња Ксенија Краљ и библиотекарка биле су у Даљу и припремиле материјал за ученике у вези са родном кућом Миланковића. Ступиле су у сарадњу са Удружењем Милутин Миланковић и за почетак припремиле материјале за ЧОС и Светосавски темат.

Будући да се у библиотеци одржавају часови информатике, па ученици старијег узраста не могу да имају часове у библиотеци у време рада библиотекара, сви материјали су спостављени на сајт Гениј Миланковића како би наставници могли самостално да га користе за ЧОС и друге часове као припрему за даљи самосталан рад ученика. 

Са ученицима млађег узраста одржана су углавном по два часа у школској библиотеци током децембра и јануара. На првом часу их је библиотекарка упознала са детињством и радом Милутина Миланковића. На другом часу су бивали подељени у тимове који су се бавили неким аспектима Миалнковићевог детињства и рада. Материјали за рад такође постоје на сајту Гениј Миланковића.

Педагошкиња Ксенија Краљ повремено је држала ЧОС ученицима старијег узраста које је упознала са Миланковићем.

Генијалност Миланковића омогућила је да му се приступи са различитих аспеката па су постављени материјали за све предмете.

За мото целе акције узети су стихови Ј. Ј. Змаја који се налазе на породичној гробници Миланковића  Даљу:

Српски језик има велики  корпус ружних речи, међу којима су псовке најружније.

Смишљајући псовке, међутим, наш народ је одмах и изнео свој став према њима. Дајући им заједничко име псовка - реч настала од именице пас - народ је одмах показао да псовка није достојна човека, него пса, животиње. Онај који псује обраћа се другом човеку као псу, не поштује друго људско биће. Зато се за оног који много и често псује не каже да говори, него да лаје. Везујући псовке за пса и лајање, народ није мислио буквално на пса и псећу природу, него на пса као симбол животиње која нема свест као човек.

Зашто је неко у народу имао потребу да смишља ружне речи и псовке?

Одговор на ово питање давали су ученици износећи ситуације у којима су чули да неко говори ружне речи и псовке и анализирајући како су се осећали и шта псовком постижу и исказују. У анализи ситуација помогла је и бајковита комедија Душка Радовића Како су постале ружне речи која говори о краљевству где ружне речи уопште нису постојале, све до једном...

Ученици су препознавали да су при изговарању ружних речи присутна увек јака осећања. Но, мало теже су именовали та осећања, а најтеже правили разлику између различитих интензитета истог или сличног осећања.

У томе су нам помогли такозвани емотикони, кои су помогли да се осећања препознају по мимици и покрету, као и да се направи разлика између сличних осећања различите јачине (изненађен, зачуђен, запрепешћен, запањен, шокиран; задовољан, срећан, одушевљен итд).

Последњи део радионице састојао се у навођењу и записивању ружне речи које су чули у различитим ситуацијама: да другари говоре другима вређајући физички изглед другога, да другари изговарају ружне речи поводом учења и успеха у школи, да одрасли говоре псовке, ружне речи које другари изговарају у игри, ружне речи и псовке које су чули у серијама и филмовима итд. Научили су да се псовка цензурише - у јавном говору се звук уништи, а у писању се не пишу целе речи него почетна слова, а остала цртицама.

Одмах након записивања ружних речи, исти парови ученика добили су задатак да нађу одговарајућу реч или скуп речи којима се исто осећање може исказати, али пристојним и лепим речима.

Ту смо одмах дошли до највећег проблема - како наћи замену за ружне речи које неко изговара с намером да другог увреди и понизи. Решење је у томе да у другом покушавамо да нађемо и препознајемо његове лепе и добре особине, а не мане.

Одељења у којима има ликовно талентованих ученика пропратили су своје записане речи својим нацртом за одговарајући емотикон за ружну реч.

Као резултат тих напора настале су две огласне табле: сиво-црна са ружним речима и цензурисаним псовкама, и роза са лепим и пристојним речима.

Материјали за радионицу:

Већ годинама ватрогасци имају час са првацима о опасностима од ватре. Јесенас су тек пристигли прваци гасили симулирани пожар на терену, а с пролећа су ватрогасци и теоретски подучили прваке.

Али, каква је то занимљива теорија била! Прваци су много тога већ знали па су кроз дијалог изнели оно што знају и питали оно што их занима. На крају их је чекао и квиз о томе колико су запамтили.

Са ватрогасцима

и оваквим првацима

страха не-има

од ватре и дима!

За ученике 2-4. разреда који су учествовали на излету у Идвор и Ковачицу библиотекарка је уприличила квиз знања који је требало да провери шта су и колико тамо сазнали.Формиране су екипе по разредима идоељењима, укупно њих шест.  Будући да је квиз био екипни и онлајн, са одбројавањем времена, унео је много узбуђења, навијања и галаме толико да смо на половини зауставили надметање док се ученици не умире и не концентришу.

Резултати квиза били су обрнуто сразмерни навијачким навикама ученика: што је екипа била неуспешнија, то је више скандирала и галамила кад случајно убоде неки погодак. Најтиша, најозбиљнија екипа IV 3 била је и најуспешнија на овом квизу. Све су екипе почашћене бонбонама.

Квиз се може погледати на овом линку: https://create.kahoot.it/share/73241b25-377e-4088-9b07-9bed803c70f5

У сарадњи са полицијом у Бачкој Паланци настављен је пројекат Министарства унутрашњих послова Основи безбедности деце. Овогодишња генерација 4. и 6. разреда слушала је предавање о темама:

Предавања су одржали двојица инспектора из бачкопаланачког Одељења криминалистичке полиције  Перовић Миодраг и Мишков Томислав. Инспектори су кроз разговор, уз мноштво искуствених примера и могућих ситуација наводили мале слушаоце да се изјасне, изнесу своје предлоге, искуства. Кроз разговор се могло чути и колико ученици заиста знају о овим темама, које заблуде имају, какве урбане  легенде слушају, како закључују о потенцијално опасним ситуацијама по њих.

У библиотеци је одржано школско такмичење из матемтике за ученике од 3. до 4. разреда.

Млађи ученици су имали на располагњу два сата пре наставе тј. 11.30 - 13.30, а старији ученици од 13.30 - 15.30. Са млађима су дежурале учитељице Добрила Борковић и Веселинка Радаковић, а са старијима њихови наставници математике. Млађи су тестове решавали под шифрама, а старији, зачудо, нису.

Већина ученика завршила је задатке много раније од планираних 2 сата.

 Ученици чланови Клуба читалаца сумирали су свој рад на текстовима књиге Књига и рашће - читанка Војводине  које су обрађивали на радионицама током 1. полугодишта поводом 100 година присаједињења Војводине Србији и завршетка Великог рата. То што су урадили представили су другарима који имају народну традицију:

У свом сумирању ученици од 2. до 5. разреда за другаре који имају народну традицију рецитовали су  и читали најлепше делове из књиге, представили плакате и минијатуре које су радили на основу прочитаног и о прочитаном. Библиотекарка је представила мапу на којој је приказано ко је одакле дошао у Војводину.

Да би укључили и ученике који слушају, библиотекарка је повремено проверавала шта су запамтили или разумели од приказаног, а већина је и сама нестрпљиво добацивала, јављала се да каже шта препознаје на мапи, на сликама, у стиховима...

Но, најзанимљивије је било кад су учесници добили сликовни речник - сваки ученик по један картончић са одредницом са задатком да за 1 минут запамте реч и њено значење. Затим су учесници, чланови Клуба покупили одреднице и изговарали неке. Они који су учили извучене речи, јављали су се да кажу и ако су добро запамтили, добијали бонбону.

Осталикоји нису стигли да кажу шта су научили, добили су бонбону као мотивацију да учествују у акцији уређивања и опремања паорског домаћинства.

На крају јавних часова, ученицима је приказана офарбана и празна картонска кућица коју би требало опремити и уредити.

Опремање паорског домаћинства подразумева прављење модела речи које су упознали кроз речник, свим материјалима и техникама, при чему треба да пазе једино на величину како би се уклапало са макетом куће. Одељења су подељена тако да ће кједни правити намештај и покућство, други помоћне просторије, трећеи уредити предње двориште, следећи доње двориште, па башту и улицу, таван итд.

Са овом акцијом ће учествовати и у Светосавском темату.

Јавни часови су учеснике уморили, али су били задовољни и учесници и слушаоци.

Европска недеља програмирања је акција у коју се појединци и школе укључују већ неколико година, по позиву Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У 2018. години трајала је од 6. до 21. октобра, што превазилази недељу дана како назив акције упућује.

Ми смо акцију обележили са још пар недеља закашњења јер су будући програмери имали вероватно пуне руке посла. Код нас су стигли у среду, 6. новембра 2018. на трећи час Од играчке до рачунара код ђака учитељице Марије Јовићевић.

Млади програмери стигли су нам из Техничке школе 9. мај са наставницом стручних предмета Светланом Ерцег. Међу програмерима, ученицима школе, било је и наших бивших ђака, али су најзанимљивији били двоје ученика који су глумили робота и роботицу, увлачећи се у картонске кутије, атрактивно и верно направљене да подражавају роботе. Док су остали ученици причали основе програмирања, робот и роботица су показивали шта та теорија у пракси робота значи, понављајући и радећи задате операције. Погађате, операције које треба да ураде задавали су им програмери за рачунаром. Операције су биле једноставне и забавне, од једног до неколико корака, али су наши мали ђаци разумели шта значи испрограмирати робота.

Све су то извели за ученике II 3 одељења на часу изборног предмета Од играчке до рачунара. За ту прилику ученици се нису посебно спремали јер је то било мало изненађење за њих, колико је могло бити изненађења јер је наставница С. Ерцег мајка једне од наших ученица, па смо тако остварили и сарадњу са родитељима. Наши другаци су се због толиких припрема и труда око њих осећали бајно.

Час је био посебан из више разлога. Због опреме и већег простора одржан је у библиотеци. Присуствовали су му осим наших малих и великих ђака из ТШ "9. мај"  и наставник информатике и рачунарства Д. Туфегџић, учитељица, педагошкиња К. Краљ и библиотекрка. Нашло се и неколико ђака 5. разреда из Клуба читалаца којима су картонски роботи заголицали радозналост па су остали да виде о чему се ради.

Час су снимали млади програмери за своје потребе, а била је присутна и локална телевизија.

Тако је час за наше мале ученике био и бајан и јаван.

Организација Црвеног крста из Бачке Паланке за ученике 7. разреда уприличила је предавање о болестима зависности. Предавачи су били Анђелка Никић и волонтер Никола Новак и одржали су два часа, тј. по један час за два одељења 7. разреда. 

Предавање су пратили и наставница биологије и школски психолог јер је то тема која се иначе обрађује на часовима биологије и као тема ЧОС-а.

Предавање је обухватало информације о свим болестима зависности, од цигарета, преко алкохола, до опијата и дрога.