По други пут ове године колектив је у две групе прошао кратку обуку о безбедности и здрављу на раду "Оспособљавање из области безбедности и здравља на раду".
Излагач Бошко Мијатовић из P&R Превентива плус сам је рекао да су по закону запослени дужни сваке три године да се оспособе за безбедност, нама је ово други пут ове године да се обучавамо путем предавања и након тога заједничког решавања теста. Излагање је добро послужило да видимо у каквим условима радимо и какве су шансе да се нешто промени. У теорији ни столице нису безбедне, техничкој опремљености, буци и стресу да не причамо. Али, зато уредно слушамо једно те исто, полугодишње. Занимљиво је како 50 и више високообразованих наставника који се буне ако им се каже да по занимању нису професори, него наставници, покорно седе, потписују се и преписују тестове. Нико се није ни запитао шта то радимо, зашто свако мало слушамо једно те исто, ко има користи од тога, ко то плаћа и зар нема паметније начине да уложи у ту исту просвету, чему све то, како се зове закон по којем смо у обавези да слушамо готово квартално предаваче без дара ако се истовремено не поштује Правилник по којем нам општина треба да плату стручно усавршавање које нам може послужити да своју професију унапредимо... Ево, ја питам. |