Уважена педагошкиња, професор многих генерација просветних радника, од васпитача до наставника, др Љубица Продановић пристала је да се сусретне с нама, али и родитељима деце које учимо и васпитавамо јер на том послу делимо заједничку скрб.
Стога је у подне за Наставничко веће школе уприличен сусрет са запосленима у школи са темом Утицај наставника на однос ученика према школи и учењу – васпитне ситуације, а у 17.00 поподне с педесетак заинтересованих родитеља сусрет је уприличен са темом Утицај породице на однос ученика према школи и сарадња родитеља и наставника – развој детета у породици и колективу вршњака. По свом добром и ефикасном обичају, Љубица је на почетку својих излагања свима поделила огледалца у којима треба да се препознамо поредећи се са типовима и ситуацијама које је изнела. Самокритичан однос и наставника и родитеља је најбитнији циљ и последица њених излагања. Да ли ћемо бити у стању да се, пошто смо препознали и своју слику и понашање у њеним речима, и изменимо, ван њене је моћи. Захваљујући животним ситуацијама које је пред слушаоце изнела, али и специфичној доброј, традиционалној реторици и наставници и родитељи су је слушали нетремице. По признању многих родитеља, били су на ивици суза када су слушали примере положаја детета у несрећним породицама. С друге стране, сусрет с наставницима започео је с тремом и суздржаношћу, која се огледала у повлачењу наставника на последње редове столица у библиотеци, да би се током дружења све више опуштали, смејали типичним погрешним потезима наставника, у којима смо се сви препознали, да би крај сусрета дочекали потпуно раскрављени и опуштени.
Љубица је успут показала и шта је добра временска организација часа јер је и једно и друго излагање трајало тачно 45 минута, а разговор је уследио после, само са онима који желе да продубе речено. Колико су инспиративни и корисни били ови сусрети говори и број продатих књига – преко стотину. Наиме, слушаоцима и учесницима сусрета је било понуђено треће, допуњено издање одабраних дела Љ. Продановић, публикованих прошле и ове године: Осамостаљивање детета-ученика, Проверите како васпитавате у породици, Проверите како васпитавате у школи, Сарадња просветних радника и родитеља, Рад у паровима, Директан рад учитеља са ученицима у комбинованом одељењу, Дете хоће, а ви?
По речима саме Љубице Продановић, где год да дође, јави јој се неки бивши ђак или студент. Тако је и у нашој школи сазнала да има децу својих студената просветних радника у пензији, која су такође свој радни век провели у просвети. Реч је о наставници математике Наташи Бојиновић и њеној сестри Ксенији Краљ, педагошкињи у школи у Младенову, чијим је родитељима Љубица била професор у Бањалуци. Иначе, Љубици није први пут да гостује у нашем граду. Занимљиво је да се сви који су је пре десетак година слушали, још увек сећају њених речи, чувају белешке и труде да измене свој искривљени лик у фиктивном огледалу које на почетку добију да се виде и препознају.
Ову живосну старицу, са одличном физичком и менталном кондицијом довезла је секретарица Савеза учитеља Србије, и сама учитељ и педагог гђа Мирјана Илић, која је у разговорима с нашим учитељима и наставницима дала низ корисних и оперативних савета у вези са стручним повезивањем и организовањем.
Испратиле смо их са бескрајном захвалношћу и дуго потом размишљали о изреченом.