Друштво знања је постала нека врста лозинке не само у образовању, него и у економији и у области технологије и у свим сферама живота. То је лозинка по којој можемо препознати оне који хоће у нешто да нас убеде, а ни сами не верују у то, најчешће не знају ни о чему причају, али знају да ће коришћењем ове флоскуле показати да су у духу времена и на висини задатка.

Какво је то време, и у чему је тај задатак пропагатора тзв. "друштва знања". Наивнима може изгледати да ова синтагма значи или обећава меритократију, још један термин из арсенала политички коректног новоговора, али аутор књиге, универзитетски професор у бечу нема таквих заблуда. Бриљантно и реско аутор показује да се иза флоскуле друштва знања заправо крије фабриковање незналица, индустријализација знања, свођење знања и интелекта на употребљивост и тржишне законе, чиме знање престаје бити вредност, постаје средство за економски просперитет и стручна инструктажа уместо процеса који култивише и капитализује људски дух.. Последица тога је морална индиферентност знања.