Иако одлука да се Срби који су вековима живели у Аустроуграској присаједине матици Србији делује као емотивна одлука будући да су након Великог рата свакако живели у истој држави - краљевини Срба, Хрвата и Словенца, данас видимо да је то далеко више била мудра одлука. Да није било те одлуке, ко зна где бисмо ми данас живели - У Хрватској, Мађарској, Румунији...

Подсетимо се, прво су Срби у Срему донели одлуку о присаједињењу 24. новембра 1918. године, а сутрадан су у Новом Саду донели одлуку и Банат, Барања и Бачка да се присаједине Србији и у нови заједницу краљевину Срба, Хрвата и Словенаца уђу као саставни део Србије. Одлуку је прочитао новинар и политичар Јаша Томић. Скупштини која је одлучивала о присаједињењу присуствовало је 757 посланика: 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар. Тек након тих одлука српска дипломатија на Мировној конференцији у Паризу 18-21. јануара 1919. године одбранила право на присаједињење.

На нама потомцима Срба из Јужне Угарске остаје да негујемо ту мудрост очитану у равнотежи између љубави према матици, природној тежњи да се са њом сједине и добрих односа са онима са којима смо вековима живели.

Слика Анастаса Боцарића представља овај догађај и налази се у Војвођанском музеју у Новом Саду. Планирамо да га посетимо и пропратимо ту посету и другим активностима којима ћемо јубилеј обележити.