Јубилеји и важни датуми




Пријави ме на постове

Књижевни јубилеји у 2021-22.

поставио/ла Сл. Јурић 4. 10. 2021. 04:42   [ ажурирано 17. 11. 2021. 05:25 ]



Цвијић - 155 година од рођења

поставио/ла Сл. Јурић 16. 12. 2020. 14:26   [ ажурирано 17. 12. 2020. 14:42 ]

Јован Цвијић (1865-1927)
У обележивачу испод обележени су веб-извори о Јовану Цвијићу, почев од биографије и књига о њему, преко његових књига, документарно-играних епизода, до паноа и фотографија. Уколико вам је лакше, обележивач можете погледати овде. 

Светски дан детета 2020

поставио/ла Сл. Јурић 20. 11. 2020. 03:58

Иако идемо у школу у малим групама, а неко није ни физички присутан у школи, на дан својих права подсетиће се свако дете у нашој школи. Како? Нисмо хтели да то опет буде преко дечијих права, него преко песме и преко стварања.




Присаједењење Војводине Србији

поставио/ла Сл. Јурић 26. 9. 2018. 01:11   [ ажурирано 26. 9. 2018. 01:31 ]

одлука да се  Срем, Банат, Бачка и Барања припоје Србији

Иако одлука да се Срби који су вековима живели у Аустроуграској присаједине матици Србији делује као емотивна одлука будући да су након Великог рата свакако живели у истој држави - краљевини Срба, Хрвата и Словенца, данас видимо да је то далеко више била мудра одлука. Да није било те одлуке, ко зна где бисмо ми данас живели - У Хрватској, Мађарској, Румунији...

Подсетимо се, прво су Срби у Срему донели одлуку о присаједињењу 24. новембра 1918. године, а сутрадан су у Новом Саду донели одлуку и Банат, Барања и Бачка да се присаједине Србији и у нови заједницу краљевину Срба, Хрвата и Словенаца уђу као саставни део Србије. Одлуку је прочитао новинар и политичар Јаша Томић. Скупштини која је одлучивала о присаједињењу присуствовало је 757 посланика: 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар. Тек након тих одлука српска дипломатија на Мировној конференцији у Паризу 18-21. јануара 1919. године одбранила право на присаједињење.

На нама потомцима Срба из Јужне Угарске остаје да негујемо ту мудрост очитану у равнотежи између љубави према матици, природној тежњи да се са њом сједине и добрих односа са онима са којима смо вековима живели.

Слика Анастаса Боцарића представља овај догађај и налази се у Војвођанском музеју у Новом Саду. Планирамо да га посетимо и пропратимо ту посету и другим активностима којима ћемо јубилеј обележити.


Културно наслеђе Европе

поставио/ла Сл. Јурић 15. 5. 2018. 04:06   [ ажурирано 15. 5. 2018. 04:06 ]

На основу договора Европског парламента и Малте 2018. година 
биће обележена као година европског културног наслеђа.
Идеја о “Европској години културног наслеђа” први пут је истакнута 2014. године, а Европска комисија ју је формално представила у августу 2016. Требало је још годину дана да се коначно изађе са званичним саопштењем Европске комисије да ће 2018. година бити та година. 
Главни циљеви проглашења 2018. “Годином европског културног наслеђа” јесу промовисање културне различитости, интеркултурног дијалога и друштвене кохезије, истицање економског доприноса културног наслеђа развоју културе и креативних сектора, укључујући мала и средња предузећа, те локални и регионални развој. Такође, жеља је да се нагласи улога културног наслеђа у спољним односима ЕУ, а између осталог, то се односи и на допринос превенцији конфликата, постконфликтном помирењу и обнови уништене културне баштине.

Косово - моменат у цивилизацији

Последњи задатак - обнова уништене културне баштине,  отвара изгледе иа за српску културу у оквиру европске културе, пре свега на хиљаде уништених светиња на Космету. 
Крајем 2017. године млади српски режисер школован у канади снимио је документарни филм "Косово - моменат у цивилизцији" који је Европа видела. Филм управо говори и о невероватном дивљаштву који се дешава у 21. веку на најстаријем и најцивилизованијем континенту, како волимо да имамо представе о Европи.

Витешки турнир за Сервантеса

поставио/ла Сл. Јурић 15. 5. 2018. 03:57

Поводом Сервантесовог јубилеја у школи смо кроз ваннаставне активности упознали и Сервантеса и Дон Кихота и његовог верног слугу Санча Пансу, али још више смо се бавили феноменом витештва. 
Наш витешки турнир
Након Дана школе, 11. маја 2017. године у школском дворишту одржан је Витешки турнир у неколико витешких дисциплина: вучење конопца, навлачење палица, бацање камена. У турниру су учествовали ученици старијих разреда које су пробрали и спремили наставници Стево Ђилас и Гордана Пушић. 
навијали су млађи и старији ученици,а догађај пропратили Клуб читалаца, амблеме направили ученици на математичкој секцији.
Да, сви су за витештво били заинтерсовани!

Витешки турнир - мај 2017.




Четири века Шекспира

поставио/ла Сл. Јурић 13. 1. 2016. 19:12   [ ажурирано 23. 1. 2017. 06:28 ]

William Shakespeare, 1564 - 1616, an English playwright, poet and actor, Historischer Kupferstich, Portrait von William Shakespeare, 1564 - 1616, ein englischer Dramatiker, Lyriker und Schauspieler
Вилијам Шекспир (1564 - 1616) вероватно је највећи драмски писац наше ере. Године 2016. навршава се четири века од његове смрти, а он је једнако актуелан не само у Енглеској или на енглеском говорном подручју, него посвуда. То непостојање времеснких и географских ограничења за разумевање и рецепцију Шекспира један је од показатеља да је својим трагедијама и комедијама допро до нечег универзалног дубоко људског.
Поводом овог јубилеја у школској библиотеци уприличена је изложба књига Виљема шекспира и о Шекспиру које библиотека поседује, одржани су занимљиви часови енглеског језика и квиз о Шекспиру за ученике 7. и 8. разреда.
Тако је истовремено обележем и Митровдан - Дан просветних радника.
8. новембар 2016.
На часовима редовним енглеског језика у школској библиотеци ученици који похађају додатну наставу упознали су остале са животом и радом Шекспира, а затим су сви заједно гледали занимљив образовни филмић и Шекспиру. Филмић представља својеврсни туристички поход кроз кућу Шекспира, позориште Глоб и остала места везана за живот и рад овог великана, а на овај пут воде их двоје вршњака из Лондона и, наравно, све причају на енглеском. Ово двоје вршњака држали су пажњу ученицима пуних 25 минута након чега је наставник Слободан Кисин кроз дијалог са ученицима проверио шта су запамтили.
Ученици додатне наставе затим су направили пано који је садржао основне податке о животу и раду Шекспира и који је у кабинету енглеског језика служио као подсетник ученицима који су се добровољно пријавили да учествују у квизу о Шекспиру. По речима наст. енглеског језика Слободана Кисина ученици су на квизу показали завидан ниво знања.


Викторијански човек Шекспировог доба није био бољи или лошији од нас данас или од оних пре њих; није био ни острашћенији нити се смејао слађе; није био мудрији нити луђи него човек уопште. Имао је Шекспира и то је највећа његова предност.  
Презентација са цитатима нас подсећа на неке од тих универзалија, дубоко људских, сувише људских.

Шекспир - мисли.pps

Велики рат

поставио/ла Сл. Јурић 24. 12. 2015. 09:23   [ ажурирано 24. 12. 2015. 10:11 ]

Пре него што је постао Велики, то је био наш мали рат и велики сан о слободи. Први светски рат започео је код нас атентатом Гаврила Принципа на аустро-угарског престолонаследника. Век од почетка тог рата и тог сна због којег смо изгубили пола нације обележили смо у школској 2014-2015. разноликим активностима:
  • на часовима одељенског старешине, 
  • у Клубу читалаца радионицама поводом књиге Солунци говоре, 
  • израдом биографије Гаврила Принципа у Школском календару сећања 
  • проучавањем портала Велики рат насталог у европском пројекту у коме учествује Народна библиотека Србије. 
Као најемотивнију активност издвајамо напор наставнице музичке културе Верице и школског хора и оркестра који су одвежбали песме из Првог светског рата и до суза дирнули наставнике на Савиндан 2015. године када су млади потомци солунаца отпевали ове песме. 
Прилажемо и фото-галерију документарних фотографија насталих оком сокола Самсона Чернова која је преузета овде.  

Музика из Првог светског рата


Велики рат фотографије.pps




100-годишњица рођења Ћопића

поставио/ла Сл. Јурић 3. 11. 2015. 02:39   [ ажурирано 4. 11. 2015. 06:58 ]

18. мај 2015. 
Давне 1957. године у нашој школи, тада ОШ "Веселин Маслеша", боравио је доброћудни Крајишник Бранко Ћопић. У Извештају за школску 1957/58. пише да је том приликом, Бранку у част, основана Ђачка Библиотека и Литерарна дружина по имену Бранка Ћопића. Како је изгледало то дружење у време када са писцима нису ишли издавачи и продавали књиге, можемо само да замислимо.
После непуних 58. година, у истој школи обележавамо 100-годишњицу рођења Бранка Ћопића, без Бранка, неколиким активностима:

  • Наставник српског језика Предраг Вајагић, велики поштовалац дела Бранка Ћопића написао је уводник Бранко - стогодишњи храст књижевности. 
  • Угостили смо ђаке 3. разреда из ОШ "Алекса Шантић" из Нове Гајдобре, који су нам извели своје осавремењено виђење доживаљаја мачка Тоше.
  • Ученици III 1 и III 2 креирали су своје шумске огласе инспирисани истоименим Бранковим делом.




Погледајте цео фото-албум или страницу на сајту Клуба читалаца

Огласи


Светски дан поште

поставио/ла Сл. Јурић 3. 11. 2015. 02:14

9. октобар 2014. 
 На Светски дан поште, 9. октобра тридесетак ученика чланова Клуба читалаца од 5. до 8. разреда посетили су Пошту у Бачкој Паланци. На тај начин желели смо да обележимо овај дан, али и да започнемо клупске активности бављења епистоларним књижевним делима. 
Прво смо се обавестили о овом празнику и пошти у Србији. Интернет често нуди другачију слику стварности од од онога што је стварно у животу. Тако смо на веб-сајту Поште Србије пронашли читав низ активности које предузеће нуди корисницима, па и најмлађим. Но, ништа од тога нас није дочекало у нашој паланачкој пошти. Штавише, они не учествују ни у интерној акцији естетског уређења поште унутар фирме под називом који нам се јако свидео Мало добре воље да нам буде боље. 
Ми смо им, ипак, како обичај налаже, понели своје прилоге за њихов празник и за акцију уређења поште: цртеже ученика III 3 који су са својом учитељицом Јасмином Васојевић сликовито представили мисију поште. Цртежима могу да украсе пошту или да их користе за своје разгледнице. 

 Са оне стране шалтера

Ученицима је, ипак, било занимљиво да у пошту уђу са оне стране шалтера и виде како су поштари изделили цео град и тачно знају ко у који кварт иде. Они срећнији упознали су лично баш своје поштаре. Вага за мерење пакета изазвала је интересовање оних лакших од 50 килограма, али је највише интерсовања изазвао контролор који им је показао збирке маркица иако међу ученицима није било ниједног филатеристе. 
Сазнали су и која се школа мора завршити да би се радило у пошти, али ће најкориснији бити материјали које смо добили да бисмо вежбали адресирање и попуњавање поштанских формулара. Таква функционална знања, животна и свакодневна, све чешће се налазе у питањима на завршном испиту што је веома изненадило наше домаћине. 



1-10 of 13