И док је изложба Педаошког музеја демонстративног карактера, са великим паноима и експонатаима у стаклу, дотле је наша мала изложба састављена махом од приватне збирке буквара учитељице Гордане Јовановић из Ниша, жива, блиска, опипљива. На малој изложби 50-ак буквара, они се могу отворити, проучити, препознати, допустити емоцијама да погађају шта је на следећој страни; о њима и поводом њих се може одржати радионица или предавање о чему год хоћете. Јер, буквар није само први школски уџбеник, он има и своје пренесено значење и представља фундментална и прва знања многих области науке и живота које не можемо савладати док не не научимо прво азбуку и писмо буквално, односно док не стекнемо прво алфанумеричку писменост. Зато ће наша изложба бити само повод за стицање нових сазнања о другим писменостима, вештинама и знањима којим врата отвара елементарна писменост.

То не значи да изложба не обраћа пажњу на историјски значај буквара, те је почасно место на изложби остављено управо за први сачувани буквар инока Саве у фототипском издању са пропратним текстовима које је публиковао Службени гласник.  Немрно кажемо "први сачувани" буквар јер први буквар је први само зато што знамо за њега, а његова модерност говори да су Срби и пре тог 16. века вероватно имали приручнике за учење писања и читања. Један од циљева образовних активности поводом изложбе јесте да ђаци схвате да није Вук творац ни азбуке ни ћирилице, како им се често омакне у одговорима, и да култура којој припадају има дугу традицију писмености, па и кроз периоде када ју је било врло тешко стећи. 

Отварање изложбе 10. новембра 2015. у школској библиотеци школе, са пригодном приредбом за наставнике и госте, требало је да наговести тај дубљи и пренесени смисао букварске писмености у српској култури.