Интернет-навике ученика

поставио/ла Сл. Јурић 28.07.2015. 15:41   [ ажурирано 28.07.2015. 15:50 ]
Мини-истраживање о навикама при коришћењу ученика својих вршњака иницирале су и спровеле ученице библиотечке секције 2008. године. Желеле су сазнати колико ученика има приступ Интернету код куће, колико га користе, имају ли контролу и какви су ставови њихових родитеља, шта најчешће на интернету користе, јесу ли свесни опасности на Интернету и шта сматрају предностима…
Упитник је прегледала библиотекарка, затражена је дозвола од директора школе да се изврши и спроведена је до краја марта. У обради података добијених анкетирањем 210 ученика учествовали су чланови секције и библиотекарка. Резултате упитника три чланице секције Јована Баилов, Јелена Кезија и Јована Марјановић, ученице 7/4 представиле су, прво, Наставничком већу, затим и Савету родитеља. Анкету је својим излагањем о безбедности на Интернету обогатио психолог Драган Прпа. Кратку анализу добијених података анкетирањем са становишта безбедности на интернету изнела је библиотекарка Славица Јурић.
<Digimax S500 / Kenox S500 / Digimax Cyber 530>
Ученице које су резултате презентовале имале су трему, поготово пред наставницима, пред родитељима мање, али су успешно урадиле свој задатак. Ако ништа друго, сазнале су како је бити с оне стране катедре.
Међу добијеним подацима издвајамо леп податак да ¾ анкетом обухваћених ученика има приступ интернету код куће. Забрињава чињеница да половина од њих на Интернету проводи сате сваког дана. Још више забрињава то што само 5 % анкетираних ученика наводи да им интернет превасходно служи уа сазнавање и помоћ у учењу, још мање њих као омиљене наводи образовне веб-сајтове. Углавном интернет користе за забаву и четовање. За родитеље може бити занимљив показатељ то што је половина ученика навела да при коришћењу интернета нема никакву контролу од стране родитеља. Као највећу опасност на интернету готово сви ученици наводе вирусе, црве и шпијунирање туђих података, а потом опасности од дописивања са непознатим људима, заказивање састанака, где су били врло сликовити и застрашени од оног шта се може десити ако до таквих састанака дође, мада нико није имао таквих искустава. Ирационалан страх од „болесних људи“ с којима се може ступити у контакт на Интернету можда је добра превентивна мера. Забрињава, међутим, што нико од ученика није навео као злоупотребу Интернета преузимање података без навођења извора, што чине сви, много чешће од ступања у контакт с непознатим, сумњивим људима, а уопште не препознају то као кршење ауторских права.
Упитник је, тако, указао наставницима на шта треба да обрате пажњу у едукацији ученика, а и родитељи су могли схватити поруку – контрола је преко потребна, јер време које половина њих проведе на интернету директно води у зависност.
Comments