Истраживања


Мини-истраживања, акциона истраживања, резултати самовредновања биће објављивани  у чланцима ове странице.

Брзина читања 2020-21.

поставио/ла Сл. Јурић 13. 5. 2021. 05:22   [ ажурирано 4. 6. 2021. 02:25 ]

Друштвена дистанца и другачији режим рада оставили су стручним срадницима мало више простора током 2020-21. године.
Школски педагог Ксенија Краљ и библиотекарка искористиле су ову годину
да тестирају брзину читања свих ученика школе у школској 2020-21.

Истраживања показују да је брзина читања у директној вези са квалитетом образовања, па је мерење брзине читања најбржи и релативно лаган метод за дијагностификовање квалитета образовања. Тестирање брзине читања не бави се разумевањем прочитаног нити техникама читања. Желели смо да добијемо обичне резултате броја прочитаних речи у минути. Циљ нам је био да започнемо дугогодишњо и сукцесивно праћење развоја ове вештине што подразумева да сваке или сваке друге године меримо брзину читања свим ученицима. На основу поређења резултата моћи ћемо да изведемо одређене закључке. 

Шта подразумева стандардни тест у брзини читања

Тестирање је спроведено стандардизованим текстом - речи поређане у табеле од једносложних ка сложеним, уз то, одштампаним све ситнијим и ситнијим словима. Задатак ученика је да читају те речи што брже, али тачно, један минут. Бележили смо број прочитаних речи у минуту и број грешака у читању (не и у акценту) у упоредне табеле, које нам омогућавају да напредовање ученика пратимо сваке године.
Стандарди за ученике по узрастима (просечне нормалне вредности - оптималан број прочитаних речи у минуту):
  1. разред: 35-45
  2. разред: 45-59
  3. разред: 60-69
  4. разред: 70-74
  5. разред: 75-79
  6. разред: 80-84
  7. разред: 85-89
  8. разред: 90-120

Резултати и закључци

Добили смо занимљиве резултате, од којих износимо најбитнија запажања:
  • Ученици 1. и 2. разреда у просеку и скоро сва одељења (осим одељења II 4 које је испод оптимума)  имају оптималне резултате, тј. постижу задати стандард у брзини читања. Ученици свих осталих разреда имају резултате ниже од стандарда, не много, али ипак ниже. Изузетак чине ученици IV 4 и VII 3 који су ипак постигли стандард. Ово није весела чињеница, али одступања од стандрад по одељењима нису превелика, па можемо претпоставити да је реч о недовољном вежбању читања, а не о одсуству вештине. Успех 1. и 2. разреда, пак, можемо довести у везу са већом мотивисаношћу и заинтересованошћу млађих ученика, те развојним карактеристикама деце тог узраста, као и програмским захтевима и методиком рада у овој области на том узрасту. 
  • У већини одељења има приближно уједначен број ученика који превазилазе стандард и оних који су испод стандарда. То нас наводи на закључак да су одељења формирана уједначено.
  • За свако одељење и разред можемо да направимо кривуљу која показује стање и тенденцију у брзини читања Рецимо, за 2. разред та кривуља изгледа овако: 

  • Само у 8. разреду нема ни једног ученика који су надмашили стандард преко 120 речи у минуту. Поређењем ученика који премашују стандрад, закључујемо да што су старији, све је мање оних који читају натпросечно брзо. Највеће позитино одступање има ученица 1. разреда Анеђелија Тица која чита на нивоу 7. разреда. Најуспешнији ученици у брзини читања по разредима (први број је резултат који су остварили, а друга два после косе црте је прописани стандард):
    • Тица Анђелија I 3 :                87 / 35-45
    • Сувара Филип II 3:                82 / 45-59
    • Прица Вук  III 4 :                    85 / 60-69
    • Кутањац Василије IV 4 :           87 / 70-74
    • Ђурић Вукашин V 2:                94 / 75-79
    • Попов Милош VI 2 :                107 / 80-84
    • Момчиловић Андријана VII 2 : 104 / 85-89

НАРИП

поставио/ла Сл. Јурић 21. 12. 2015. 14:36   [ ажурирано 24. 12. 2015. 08:30 ]

Наставници - рефлексивни истраживачи инклузивне образовне праксе

21. децембра 2015. годин
е, 15-16.30 
представљање публикације о истраживањима и истраживања у Бачкој Паланци 
Удружење просветних радника "Слово" учествовало је у истраживању Центра за образовне политике. Реч је о о низу акционих истраживања о инклузивној пракси која су спроведена током 2015. године у више школа у Србији. 
Специфичност овог пројекта је била у томе што наставници сарадници нису били само извршиоци, него су сами осмислили, спровели истраживање, обрадили податке и донели предлог плана за интервенцију. У нашој средини истраживање су осмислили, спровели и обрадили податке психолошкиња паланачке гимназије Биљана Радовић и три наставника наше школе: учитељице Драгана Менчик и Бранка Радовановић и  библиотекарка Славица Јурић. 
Витомир Јовановић из ЦОП говорио је о пројекту уопште и представио публикацију, а процес рада и резултате истраживања у Бачкој Паланци представила је Биљана Радовић. Њихове презентације прилажемо, а зборник радова са представљеним резултатима истраживања међу којима је и бачкопаланачко добила је већина присутних тако да их има свака школа у Бачкој Паланци. Иста публикација доступна је и у ПДФ-формату и дозволом уредника доступна за преузимање и коришћење. 
Атмосферу са овог стручног скупа у организацији удружења "Слово" дочараће неколико слика у фото-галерији, а презентације и публикацију можете погледати и преузети на дну странице. 

НАРИП - представљање истраживања

НАРИП - о пројекту.ppt


НАРИП - истраживање у БП.ppt


Слободно време ученика

поставио/ла Сл. Јурић 29. 7. 2015. 18:28



Интернет-навике ученика

поставио/ла Сл. Јурић 28. 7. 2015. 15:41   [ ажурирано 28. 7. 2015. 15:50 ]

Мини-истраживање о навикама при коришћењу ученика својих вршњака иницирале су и спровеле ученице библиотечке секције 2008. године. Желеле су сазнати колико ученика има приступ Интернету код куће, колико га користе, имају ли контролу и какви су ставови њихових родитеља, шта најчешће на интернету користе, јесу ли свесни опасности на Интернету и шта сматрају предностима…
Упитник је прегледала библиотекарка, затражена је дозвола од директора школе да се изврши и спроведена је до краја марта. У обради података добијених анкетирањем 210 ученика учествовали су чланови секције и библиотекарка. Резултате упитника три чланице секције Јована Баилов, Јелена Кезија и Јована Марјановић, ученице 7/4 представиле су, прво, Наставничком већу, затим и Савету родитеља. Анкету је својим излагањем о безбедности на Интернету обогатио психолог Драган Прпа. Кратку анализу добијених података анкетирањем са становишта безбедности на интернету изнела је библиотекарка Славица Јурић.
<Digimax S500 / Kenox S500 / Digimax Cyber 530>
Ученице које су резултате презентовале имале су трему, поготово пред наставницима, пред родитељима мање, али су успешно урадиле свој задатак. Ако ништа друго, сазнале су како је бити с оне стране катедре.
Међу добијеним подацима издвајамо леп податак да ¾ анкетом обухваћених ученика има приступ интернету код куће. Забрињава чињеница да половина од њих на Интернету проводи сате сваког дана. Још више забрињава то што само 5 % анкетираних ученика наводи да им интернет превасходно служи уа сазнавање и помоћ у учењу, још мање њих као омиљене наводи образовне веб-сајтове. Углавном интернет користе за забаву и четовање. За родитеље може бити занимљив показатељ то што је половина ученика навела да при коришћењу интернета нема никакву контролу од стране родитеља. Као највећу опасност на интернету готово сви ученици наводе вирусе, црве и шпијунирање туђих података, а потом опасности од дописивања са непознатим људима, заказивање састанака, где су били врло сликовити и застрашени од оног шта се може десити ако до таквих састанака дође, мада нико није имао таквих искустава. Ирационалан страх од „болесних људи“ с којима се може ступити у контакт на Интернету можда је добра превентивна мера. Забрињава, међутим, што нико од ученика није навео као злоупотребу Интернета преузимање података без навођења извора, што чине сви, много чешће од ступања у контакт с непознатим, сумњивим људима, а уопште не препознају то као кршење ауторских права.
Упитник је, тако, указао наставницима на шта треба да обрате пажњу у едукацији ученика, а и родитељи су могли схватити поруку – контрола је преко потребна, јер време које половина њих проведе на интернету директно води у зависност.

Предмети другачији од осталих

поставио/ла Сл. Јурић 28. 7. 2015. 15:31   [ ажурирано 28. 7. 2015. 15:34 ]

Обавезни изборни предмети - верска настава и грађанско васпитање имају другачији статус у школи и ученици се према њима другачије односе. Вероучитељка Славица Јурић и учитељица Драгана Менчик која је предавала грађанско анкетирале су ученике 5. разреда у жељи да сазнају какв је однос, очекивања и погледи ученика на ове предмете.

Традиционално и модерно у библиотеци

поставио/ла Сл. Јурић 28. 7. 2015. 15:22   [ ажурирано 28. 7. 2015. 15:24 ]

И пре нове библиотеке која има услове да прерасте из традиционалног складишта књига у модеран библиотечко-информациони центар, размишљало се о тим могућностима и испитивала спремност корисника за то. Резултати једне анкете међу ученицима и наставницима у неколико бачкопаланачких школа које је спровела библиотекарка С. Јурић још 2004. године најбоље говоре ко је од њих више спреман за модерно.

Традиционално и модерно - резултати упитника.doc


Како бирамо књигу

поставио/ла Сл. Јурић 28. 7. 2015. 08:46   [ ажурирано 29. 7. 2015. 18:27 ]

У анкети међу ученицима 7. разреда у пролеће 2010. сазнали смо како бирају књигу. Погледајте резултате анкете и сами изведите закључке.

1-7 of 7