Прочитала сам пре пар дана један занимљив текст. Наиме, ради се о једној причи о хуманој Србији. За време српског рата против Бугарске, Бугарској је војска почела да слаби. Било је све више рањених војника, а помоћи за њих није било. Европске силе су слале помоћ за Бугарску, али то није баш помогло. Зато је Србија, када је сазнала за све то, зауставила рат на један дан и послала помоћ Бугарској, својој противници. Слала је лекове, отворила границе и саградила болницу за рањене Бугаре. После тог рата, на згради Међународног Црвеног крста у Женеви, налазила се плоча на којој је писало: “ Буди тако хуман као што је била Србија 1885 године…“

Подмладак Црвеног крста

Ова прича је у мени побудила разна осећања. Драго ми је што је тада Србија урадила нешто добро и хумано, али ми је опет жао то што сада наша држава, нажалост, и није нешто склона помоћи другима. Но, зато Подмладак Црвеног крста и данас поправља ствар. Из наше школе има много деце којима је право задовољство да уче како да помогну другима у невољи и зато су чланови организације Подмладак Црвеног крста.